Водич кроз адаптацију детета животу у предшколској установи
Период адаптације подразумева време које је детету потребно да се навикне на нову средину и да је прихвати. Нова средина детету доноси већи број непознатих одраслих особа које га окружују, другу децу, нов простор и дневни режим живљења који се доста разликује од оног у породици.
Полазак у вртић јесте стресно искуство како за дете тако и за родитеље. Испуњава их страхом од одвајања и захтева прилагођавање новонасталој ситуацији у којој се сигурност породичног дома привремено замењује новом и непознатом средином.
Највећи број деце у тој ситуацији протестује и реагује на различите начине: плачем, агресивним понашањем, повлачењем, физиолошким реакцијама (одбијање хране, спавања, пробавним сметњама, честим прехладама). У тежим ситуацијама адаптације јавља се и регресивно понашање( сисање прста,мокрење у кревет, тепање у говору). Такво понашање уобичајено је у периоду адаптације и оно постепено слаби и нестаје оном брзином којом се дете прилагођава новој средини и успоставља социоемоционалне односе с васпитачем и другом децом. У том процесу важно је да дете почиње да доживљава вртић као добро и безбедно место за себе и прихвата то да ће родитељи за неко време доћи по њега.
За родитеље је важно да схвате како је извесна доза страха од одвајања уобичајена, да не треба да буде разлог за превелику бригу, мада тај страх не треба занемаривати у процесу навикавања детета на колектив. Иако је родитељ и сам у стресу и погођен дететовим сузама због одвајања, важно је да он својим понашањем покаже детету да га оставља у сигурним рукама и да га у то увери.
Ви сте родитељ и треба да будете на висини задатка јер ћете тако олакшати свом детету.
– Будите смирени, никако детету не показујте своју забринутост, или жалост што га остављате;
– Немојте се искрасти без поздрава са дететом.
– Изађите одмах пошто сте се поздравили. Не отежавајте му отегнутим опраштањем. Колико год вам било тешко ослободите се ручица, које су Вам се ухватиле за ногу и поздравите се на уобичајен начин, машући и осмехујући се и говоречи умирујуче речи („мама, тата иду на посао и доћи ће по тебе..” ).
- Дете предати васпитачу одлучно и без непотребног задржавања и испитивања васпитача. Затим крените без освртања!
Трудите се да не показујете своје узбуђење, делујте самоуверено, сигурно. Трудите се да делујете ведро и расположено да дете не би због ваше напетости и оклевања осетило да нешто није у реду, а знамо колико је тешко гледати дете како плаче.
Кризни тренутак
Родитељи би требало да знају да је тренутак растанка кризан и да се већина деце након што родитељ оде примири и заигра. У вртићу су васпитачице обучене да адаптирају децу и понудиће детету како играчке, тако и нежност и загрљај да би се дете што пре осетило сигурним и заштићеним.
Иако се растанак сматра кризним тренутком, прави кризни тренутак је тренутак када сте обећали да ћете дочи по дете. Испуњење овог обећања даје сигурност Вашем детету, док неиспуњење буди још веће страхове. Знамо да мала деца не знају да гледају на сат, али врло добро знају одреднице као што је после ужине, пре спавања, после ручка!!! Зато када говорите да ОБЕЋАВАТЕ детету када ћете доћи држите се ових одредница, обавезно поштујте своје обећање. Свако кршење договора може значајно пољуљати поверење у Вас и отежати процес адаптације.
Након вртића
Проводите планирано више квалитетног времена са Вашим дететом. Ово му даје равнотежу у овом тешком периоду. Радите све оно што Ваше дете воли, шетајте, правите колаче, читајте, посветите време Вашем детету онако како оно жели.
Дозволите детету да прихвата и савлада постојеће промене, да ојача и буде спремно за вртић.
Јединство васпитних поступака у установи и породици обезбеђују лакшу, бржу и трајну адаптацију.
Корак по корак
Деца уче од начина на који живе
Дете које живи с подсмехом
учи да буде стидљиво.
Дете које живи са замеркама
учи да осуђује друге.
Дете које живи са неповерењем
учи да подваљује.
Дете које живи са љубављу
учи да воли.
Дете које живи са охрабрењима
учи се поверењу.
Дете које живи са истином
учи се правди.
Дете које живи са похвалама
учи се да поштује.
Дете које живи учествујући
учи да буде увиђавно.
Дете које живи са знањем
учи се мудрости.
Дете које живи са срећом
пронаћи ће љубав и лепоту.
Б.Расел
Данас смо установа са 10 вртића у 10 насељених места. Уз поштовање и сарадњу створили смо топло и сигурно окружење за децу, родитеље и запослене. Наш образовни рад је фокусиран на дете, полазећи од дететових потреба и развоја. Образовни задатак испуњавамо кроз дечју игру и разне активности који се пажљиво планирају, произилазе из потреба дечјег развојног стадијума и воде до одређених циљева.
Васпитачи стварају креативна и подстицајна окружења, прилагођена деци, која подржавају професионализам као услов, да развијају своје интересе, знања, способности и вредности, која ће га обогатити и усрећити.
Трудимо се, да се свако дете осећа прихваћено, сигурно и срећно.
Добра сарадња са родитељима , води до истог циља-
да децу начимо самосталности, одговорности, прихватању правила и позитивних вредности, применљивих у друштву.
Желимо, да међу нама влада обострано поштовање и поверење, јер се само у таквој вези дечја личност може успешно развијати.
Директор
Наташа Рађеновић
ИСТОРИЈАТ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ 
Предшколска установа не поседује документацију и податке о стању и развоју предшколства пре оснивања установе.
По незваничним подацима организовано збринавање деце предшколског узраста на терену данашње општине датира с краја деветнаестог века.
До краја Друог светског рата простор данашње општине био је насељен већинским немачким становништвом. Рад са децом предшколског узраста био је доста развијен и одвијао се на мађарском језику.За „ чување деце“ биле су задужене ткз. Забавиље.Збрињавање деце било је корисно јер су жене могле да обављају друге послове.
После Другог светског рата организован рад са децом предшколског узраста добија све веће размере.
У општини Сечањ је све до оснивања предшколске установе рад са децом предшколског узраста био организован у склопу школа. У такозваним забавиштима су углавном боравила деца најстаријег узраста која су се припремала за школу. Са децом су углавном радиле учитељице. Временом су школовани васпитачи преузели ту улогу.