237777
No event in the calendar
пон уто сре чет пет суб нед
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

                                  

                                       Водич кроз адаптацију детета животу у предшколској установи

Период адаптације подразумева време које је детету потребно да се навикне на нову средину и да је прихвати. Нова средина детету доноси већи број непознатих одраслих особа које га окружују, другу децу, нов простор и дневни режим живљења који се доста разликује од оног у породици.
Полазак у вртић јесте стресно искуство како за дете тако и за родитеље. Испуњава их страхом од одвајања и захтева прилагођавање новонасталој ситуацији у којој се сигурност породичног дома привремено замењује новом и непознатом средином.
Највећи број деце у тој ситуацији протестује и реагује на различите начине: плачем, агресивним понашањем, повлачењем, физиолошким реакцијама (одбијање хране, спавања, пробавним сметњама, честим прехладама). У тежим ситуацијама адаптације јавља се и регресивно понашање( сисање прста,мокрење у кревет, тепање у говору). Такво понашање уобичајено је у периоду адаптације и оно постепено слаби и нестаје оном брзином којом се дете прилагођава новој средини и успоставља социоемоционалне односе с васпитачем и другом децом. У том процесу важно је да дете почиње да доживљава вртић као добро и безбедно место за себе и прихвата то да ће родитељи за неко време доћи по њега.
За родитеље је важно да схвате како је извесна доза страха од одвајања уобичајена, да не треба да буде разлог за превелику бригу, мада тај страх не треба занемаривати у процесу навикавања детета на колектив. Иако је родитељ и сам у стресу и погођен дететовим сузама због одвајања, важно је да он својим понашањем покаже детету да га оставља у сигурним рукама и да га у то увери.

Ви сте родитељ и треба да будете на висини задатка јер ћете тако олакшати свом детету.
– Будите смирени, никако детету не показујте своју забринутост, или жалост што га остављате;
– Немојте се искрасти без поздрава са дететом.
– Изађите одмах пошто сте се поздравили. Не отежавајте му отегнутим опраштањем. Колико год вам било тешко ослободите се ручица, које су Вам се ухватиле за ногу и поздравите се на уобичајен начин, машући и осмехујући се и говоречи умирујуче речи („мама, тата иду на посао и доћи ће по тебе..” ).
- Дете предати васпитачу одлучно и без непотребног задржавања и испитивања васпитача. Затим крените без освртања!
Трудите се да не показујете своје узбуђење, делујте самоуверено, сигурно. Трудите се да делујете ведро и расположено да дете не би због ваше напетости и оклевања осетило да нешто није у реду, а знамо колико је тешко гледати дете како плаче.
Кризни тренутак

Родитељи би требало да знају да је тренутак растанка кризан и да се већина деце након што родитељ оде примири и заигра. У вртићу су васпитачице обучене да адаптирају децу и понудиће детету како играчке, тако и нежност и загрљај да би се дете што пре осетило сигурним и заштићеним.
Иако се растанак сматра кризним тренутком, прави кризни тренутак је тренутак када сте обећали да ћете дочи по дете. Испуњење овог обећања даје сигурност Вашем детету, док неиспуњење буди још веће страхове. Знамо да мала деца не знају да гледају на сат, али врло добро знају одреднице као што је после ужине, пре спавања, после ручка!!! Зато када говорите да ОБЕЋАВАТЕ детету када ћете доћи држите се ових одредница, обавезно поштујте своје обећање. Свако кршење договора може значајно пољуљати поверење у Вас и отежати процес адаптације.

Након вртића

Проводите планирано више квалитетног времена са Вашим дететом. Ово му даје равнотежу у овом тешком периоду. Радите све оно што Ваше дете воли, шетајте, правите колаче, читајте, посветите време Вашем детету онако како оно жели.

Дозволите детету да прихвата и савлада постојеће промене, да ојача и буде спремно за вртић.
Јединство васпитних поступака у установи и породици обезбеђују лакшу, бржу и трајну адаптацију.

Корак по корак